Нађите Свој пут кроз нетакнуту природу

Златибор није само најпосећенија планина Србије; он је живи споменик природе, вековно уточиште и простор где се већ миленијумима сусрећу различити светови. Овај портал је настао из искрене жеље да вам откријемо Златибор који се не види из излога туристичког центра – онај скривени, искрени и нетакнути Златибор који пулсира у његовим селима, кањонима и густим шумама. Наша мисија је да вас изведемо из уобичајених оквира и поведемо стазама које познају само ретки истраживачи, помажући вам да пронађете свој лични мир под златиборским небом.

Смештен на пространој висоравни где се сусрећу планинске и морске струје, Златибор дарује чувену ружу ветрова која вековима окрепљује тело и дух. Овде ваздух мирише на смолу и мајчину душицу, а сваки извор и свака стаза носе причу о поносним људима и природи која не познаје компромис. Позивамо вас да успорите, дубоко удахнете и дозволите планини да вас промени.

Ваш верни сапутник кроз све ове стазе је Златиборски Водич. Овај одељак је креиран као база практичних информација за сваког путника који жели да истражи Златибор паметно, безбедно и одговорно. Било да вам је потребна мапа за планинарење, информација о томе где купити аутентичан сир и кајмак директно са сеоског прага, или тражите савет за најбоље време за посету одређеним локалитетима – наш Водич је ту да вам олакша пут. 

Желимо да вам помогнемо да планину доживите свим чулима, поштујући природу која нас храни и угошћује. Златиборске стазе нису само путеви на земљи – то су путокази који воде ка успоменама за цео живот. Изволите, нађите Свој пут кроз срце планине.

Три ослонца Златибора

Златибор није само скуп села и пропланака; он почива на три темељна стуба који дефинишу његову прошлост, садашњост и будућност. Ови стубови су тачке ослонца које држе равнотежу између урбаног развоја, административне снаге и нетакнуте духовне дивљине.

Златибор

Краљевска варош и центар планине

Златибор (некадашње Краљеве Воде и Партизанске Воде) је први стуб и симбол просперитета. Све је почело 20. августа 1893. године, када је краљ Александар Обреновић подигао чесму на извору Кулашевац, чиме је званично ударен темељ организованом туризму. Овај извор, данас познат као Краљева чесма, и даље стоји као симбол краљевског признања лековитости ове планине. Други велики замах дао је краљ Петар I Карађорђевић 1908. године, подижући прве објекте на Палисаду и Оку. Овај стуб данас представља урбано срце планине – место где се укрштају светски туристички трендови са традиционалним златиборским гостопримством. Језеро у центру, које је деценијама симбол насеља, данас је потпуно реконструисано и сија новим сјајем, али његова суштина остаје иста: оно је огледало планине. Овај стуб обухвата и Око, место историјске победе и духовне тишине код спомен-чесме, где се поглед пружа ка кањону Сушице. Златибор као центар је покретач развоја целог региона, тачка која привлачи реке људи, нудећи им лековити ваздух који су још у 19. веку лекари преписивали као најбољи лек за опоравак душе и тела.

Чајетина

Административно срце и чувар грађанског идентитета

Чајетина је други стуб Златибора, његов интелектуални и административни центар. Док је насеље Златибор центар туризма, Чајетина је центар живота. Она је варошица која је свој грађански статус стекла још у 19. веку, захваљујући свом положају на важном трговачком путу. Чајетина је Стуб који чува институције – од Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, која је једна од најстаријих и најбогатијих у западној Србији, до Културног центра који негује златиборску песму, игру и занат. Овде се налази Храм Светог Архангела Гаврила, подигнут 1890. године, који својом архитектуром и иконостасом сведочи о духовној снази Чајетинаца. Варошица је одувек била дом златиборских просветитеља, судија и домаћина који су планином управљали са мудрошћу и опрезом. Специфичност Чајетине је у њеном споју традиционалне српске архитектуре и модерног развоја, где се свака одлука доноси са мишљу о очувању златиборског идентитета. Као административни центар општине, Чајетина је стуб стабилности који већ вековима омогућава да Златибор расте и развија се, остајући притом веран својим коренима.

Муртеница

Природни и духовни бастион

задужбине Немањића је трећи, најснажнији и најмистичнији стуб Златибора. То је огромни планински масив који се уздиже изнад кањона Увца и представља „леђа“ планине. Муртеница је Стуб опстанка; њене густе борове шуме биле су кроз историју једино сигурно склониште за народ и хајдуке. Са својим врхом Бријач (1480м), она је географски стожер који контролише путеве ка југу и западу. Муртеница није само шума; она је духовни простор где су скривени манастири Увац и Дубрава, васкрсне задужбине Немањића које држе вертикалу српске вере. Ова планина је извориште златиборског киријаштва – одавде су кретали каравани са лучом и катраном. Она је чувар еколошке чистоте, бастион из којег извиру најчистије планинске реке и где се још увек може чути песма „извика“ у свом изворном облику. Муртеница је Стуб који подсећа Златибор на његову дивљу, непокорну и свету природу, без које би планина била само лепо уређен парк. Она је душа Златибора, сакривена у мирису смоле и тишини кањона.

Бедем јунаштва, мирис сувог меса и занатских села

Северна капија Златибора је први сусрет са планинским гостопримством и предео који дефинише економску и војничку снагу Златибора. Овде се планински масив нагло издиже изнад ужичке котлине, правећи природну границу која је вековима раздвајала слободне планинце од освајача. Ова капија је дом „златиборског бајонета“, завичај киријаша који су на коњима носили славу планине у свет, и место где се укрштају руже ветрова, стварајући јединствену климу која је од обичног села направила светску престоницу сувомеснатих деликатеса.

Мачкат

Престоница пршуте и завичај несаломивих војника.

Мачкат је економско срце Северне капије Златибора и село које је синоним за најквалитетнију говеђу и свињску пршуту на Балкану. Тајна овог села лежи у специфичном положају на 850 метара надморске висине, где се сусрећу медитерански и планински ветрови, стварајући идеалне услове за природно сушење меса на буковом дрвету. Свака породица у Мачкату, од Шопаловића до Стојановића, вековима чува рецептуру која се не записује, већ наслеђује. Мачкат је и духовно упориште; Храм Светог Илије из 1859. године чува спомен на време када је ово село било стратешка тачка одбране. Из Мачката су потекли славни официри и војници који су пронели славу златиборског „Четвртог пука“, а њихова храброст је уткана у темеље ове варошице. Данас је Мачкат спој модерног предузетништва и старе традиције, место где се слави „Пршутијада“ и где се сваки гост дочекује са пуном трпезом и истинским поштовањем.

Крива Река

Скровиште племства и завичај мудрих домаћина

Крива Река је једно од најстаријих села на планини, које име дугује свом водотоку који се пробија кроз стене правећи нестварне завоје. Кроз историју, ово село је било познато као уточиште за српске племићке породице које су овде тражиле спас током великих сеоба. Крива Река је данас село великих и имућних домаћина, препознатљиво по огромним пашњацима и сточном фонду који је међу најјачима у Србији. Духовни центар села је Црква Преображења Господњег из 19. века, која својом витком силуетом доминира пејзажом. Село одише миром и сигурношћу, а његови становници важе за најбоље познаваоце планинске метеорологије – људе који из покрета облака изнад Муртенице знају каква ће година бити. Крива Река је Стуб стабилности Северне капије Златибора, место где се реч и даље држи снажније од било каквог уговора.

Трипкова

Село стакла, уметности и језерских тишина

Трипкова је специфичан бисер Северне капије Златибора, смештена на ободу планине која гледа ка кањону реке Ђетиње и језеру Врутци. Ово село је светску славу стекло захваљујући уметничкој породици Весовић и њиховој радионици за ручну израду уметничког стакла (Тифани техника), чиме су Трипкову ставили на мапу најзначајнијих занатских центара Европе. Трипкова је предео где се природа и уметност преплићу на најнечији начин – поглед на језеро које се плави подно села даје овом крају медитеранску ноту у срцу планине. Село је познато и по очуваној архитектури старих кућа са каменим подрумима, а мештани су чувени по својој питомости и отворености ка уметничким изразима, чинећи овај део Златибора местом где се духовност не доживљава само кроз храмове, већ и кроз лепоту стваралаштва.

Шљивовица

Ризница најбоље златиборске ракије

Шљивовица је село на Северној капији Златибора које носи име по најпознатијем српском напитку, а њена историја је нераскидиво везана за воћарство. Овде се налазе најстарији воћњаци златиборске „црвене ранке“, од које се вековима пече ракија која је служила и као лек и као средство за трговину. Шљивовица је била важна станица на путу којим су киријаши прелазили ка Мокрој Гори и Вишеграду. У селу се налази и Галерија скулптура у дрвету Миладина Лекића, самоуког мајстора чије фигуре српских сељака и горштака представљају најбољу илустрацију златиборског идентитета. Духовни живот села везан је за мале капеле и заветне крстове у пољима, а Шљивовица и данас важи за село у којем се најлепше наздравља и где је свака чаша ракије здравица за живот и трајање.

Бранешци

Капија пруге и караванских стаза

Бранешци су стратешка тачка Северне капије Златибора, смештени у долини којом пролази пруга Београд–Бар. Село је вековима било место окупљања трговаца и занатлија. Оно што Бранешце издваја јесте очувана природа у којој се смењују питоми пропланци и густе шуме, али и чињеница да су Бранешчани кроз историју важили за најбоље каменоресце овог краја. Њихове руке су обликовале многе храмове и чесме широм Златибора. У селу се још увек осећа дух старих саобраћајница, а близина магистралног пута чини их првим домаћинима сваког путника који жели да упозна истински Златибор ван туристичких центара.

Мушвете

Скривена оаза где старе тајне још живе

Мушвете су можда најтише село Северне капије Златибора, смештено у заветрини између брда која га штите од јаких удара ветра. Ово село је кроз историју било познато по пчеларству и специфичној врсти меда који се прави од планинског цвећа. Мушвете су завичај људи који су вековима живели у складу са природом, користећи сваки извор и сваку лековиту травку. У последње време, село је постало препознатљиво по првој златиборској пршутари која је почела да производи деликатесе по највишим светским стандардима, спајајући традицију предака са модерним добом. Мушвете су доказ да Северна капија Златибора није само пролаз, већ место где се у миру и тишини кује будућност планине.

Царство столетних борова, тајна брвнара и кањонска духовности

Западна капија Златибора је предео тишине, високих шума и најдубљих речних кањона. Док је центар планине окренут урбаном животу, западни обронци су остали уточиште за оне који траже исконски мир и духовну снагу. Ова капија се наслонила на масив Торника, водећи путнике ка кањону Увца и босанским планинама, пратећи стазе којима су вековима пролазили киријаши, дубровачки трговци и испосници. То је простор где се вера клесала у дрвету, а живот мерио снагом боровог луча.

Јабланица

Архитектонско ремек-дело и завичај неимара

Јабланица је једно од територијално највећих села у Србији, право царство црног бора по којем је овај крај добио име. Њен централни стуб је Храм Покрова Пресвете Богородице, подигнут 1838. године. Ова црква брвнара је највећа и најмонументалнија на целом Златибору, изграђена од огромних талпи црног бора које су мајстори тесали само секиром. Оно што Јабланицу издваја јесте чињеница да је храм подигнут без иједног гвозденог ексера — све је спајано дрвеним клиновима, што је доказ невероватне вештине локалних дрводеља. Око цркве се налазе аутентичне „собрашице“ или „родови“, мале дрвене кућице у којима су породице боравиле током великих празника, чувајући заједништво и завет предака. Јабланица је кроз векове била завичај најбољих киријаша који су на коњима преносили златиборски катран и луч чак до Београда и Солуна. Данас ово село стоји као чувар традиције, где се мирис борове смоле меша са молитвом, нудећи посетиоцу увид у то како је изгледао живот када је човек и кућу и цркву градио директно из срца шуме.

Семегњево

Колевка легенди и планинских језера

Семегњево је предео нестварне лепоте, смештен на граници са Мокром Гором, где се планински пашњаци спајају са густим четинарима. Име села потиче из времена када су досељеници, бежећи од прогона, застали на овом платоу и рекли: „Овде посејмо семе гневно“, заветујући се на отпор и опстанак у слободи. Село је познато по својим лековитим изворима и чињеници да је одувек било место где су људи долазили да лече здравље на чистом ваздуху. Специфичност Семегњева су воденице поточаре, од којих неке и данас мељу жито на исти начин као пре две стотине година. Посебну атракцију чине планинска језера и водопад Скакавац, који у пролеће, када се топи снег са Муртенице, грми својом снагом кроз шуму. Духовни живот села крунисан је црквом Светог Јована Крститеља, али истинска светиња је и сама природа која овде дише пуним плућима, привлачећи све оне који желе да се склоне од градске вреве у оазу апсолутног мира.

Стубло

Светионик вере у кањону Увца

Село Стубло је чувар југозападне границе планине и место где се налази један од најзначајнијих духовних центара овог краја — манастир Увац. Посвећен Рођењу Пресвете Богородице, овај манастир је вековима делио судбину народа; рушен до темеља и изнова подизан, он је симбол васкрсења златиборског духа. Стубло је специфично по својим каменитим пределима који се нагло обрушавају ка меандрима Увца, стварајући амбијент који подсећа на светогорске литице. Мештани Стубла су вековима били познати као „граничари“ који су чували прелазе преко реке, а њихова издржљивост је уткана у сваки камен ове сурове земље. Пут до овог села је пут кроз историју, где се још увек могу видети остаци старих караванских путева и чути приче о пророчанствима која су наговештавала обнову манастира након три века тишине. Стубло је место где се тишина кањона спаја са снагом молитве, правећи мост између земље и неба.

Рибница

Мистика црних борова и изгубљена историја

Рибница је предео који одише посебном енергијом, смештена подно самог Торника. Ово место је име добило по бистрој реци која је некада обиловала рибом, а данас је најпознатија по Рибничком језеру, главном извору пијаће воде за целу планину. Међутим, Рибница скрива много дубље тајне — у њеним шумама и под водом језера налазе се остаци старе историје и црквишта која су вековима била центри окупљања. Овај крај је кроз историју био омиљено место за одмор српских владара, који су овде долазили у лов и тражили окрепљење у густим шумама црног бора. Данас је Рибница спој модерног и традиционалног; док изнад ње плови најдужа гондола на свету, у долини и даље влада мир столетних стабала. Река Црни Рзав, која протиче кроз Рибницу, својим тамним дном одражава боју борових шума, стварајући пејзаж који изгледа као да је изашао из најлепших епских песама.

Мокра Гора

Веза два света

Иако је Мокра Гора самосталан ентитет, она је нераскидиво везана за Западну капију Златибора. Управо кроз овај део планине пролазила је пруга уског колосека, чувена „Шарганска осмица“, која је повезивала Исток и Запад. Веза Златибора са Мокром Гором кроз Семегњево и Јабланицу чини овај крај саобраћајним и културним мостом. Природа овде постаје још дивља, са бројним изворима лековите воде (попут Беле воде) за које се верује да помажу код очних болести. Овај део Западне капије Златибора је доказ да границе на планини не постоје, већ да их спајају шуме, реке и људи који вековима деле исту судбину под капама неба и високих борова.

Торник

Краљевски стожер запада

Торник, са својим највишим врхом од 1496 метара, није само ски-центар већ географски и геолошки стуб који бди над Западном капијом Златибора. Он је најстарија тачка Златибора, састављена од древних стена које сведоче о настанку планине. Историјски, Торник је био главна осматрачница са које се контролисала свака кретња кроз долину Рзава. Са његових падина долазе најјачи ветрови који чисте ваздух целе планине, чинећи је бањом. За становнике Јабланице и Рибнице, Торник је планина-храниокица, извор дрвета, траве и лековитог биља, али и планина-заштитница која својом масивном силуетом улива сигурност и понос сваком Златиборцу.

Духовна вертикала, ризница неимарства и водени токови

Источна капија Златибора представља предео где се најснажније осећа спој народне уметности, старе архитектуре и мистичне природе. Ово је правац који води ка Сирогојну, свету камена и вуне, и спушта се ка плодним долинама које натапају реке Приштавица и Катушница. Источна капија Златибора је чувар народне традиције, место где су зографи осликавали вечност, а природа у камену исклесала најлепше дворане и водопаде.

Сирогојно

Престоница српског етно-духа и зографског мајсторства

Сирогојно није само најпознатије златиборско село; оно је институција која чува идентитет српског горштака. Срце села је Храм Светих апостола Петра и Павла, подигнут 1764. године. Ова светиња је кључна тачка српске културне баштине јер чува иконостас Симеона Лазовића, првог великог српског зографа из овог краја. Његове иконе представљају префињени спој традиционалног византијског канона и тадашњих барокних утицаја, чинећи овај храм истинском галеријом под куполом. Одмах уз црквену порту простире се Музеј на отвореном „Старо село“, јединствен комплекс који на пет хектара чува преко 50 аутентичних објеката пренетих из околних засеока. Овде свака кућа брвнара, сваки вајат, млекар и качара причају причу о породичној задрузи и начину живота који је нестао, али је овде остао „конзервиран“ за вечност. Сирогојно је светску славу стекло и кроз своје плетиље, чији су вунени џемпери са мотивима планинског пејзажа стигли до Париза и Токија, показујући да се од сирове златиборске вуне може исткати уметност која не познаје границе.

Рожанство

Ризница бачварског заната и лековитих вода

Рожанство је село које у свом имену носи симболику рођења и вечног обнављања. Историјски је било познато као најјачи занатски центар Источне капије Златибора, посебно по изради дрвеног посуђа за млечне производе — чувених „брема“ и каца. Мајстори бачвари из Рожанства били су познати чак до приморја, а њихова вештина кроћења храстовог и борових дрвета преносила се са колена на колено. Посебан природни бисер села је бања Вапа, са изворима лековите воде која избија из земље са константном температуром, а за коју народно веровање каже да је „мелем за очи и кожу“. У непосредној близини се налази и чувена Стопића пећина, која иако територијално припада ободу села, својим монументалним улазом и „сифонима“ — каскадним кречњачким кадима — представља највећу природну атракцију овог дела Србије. Рожанство је и дом породица које вековима чувају архаично певање „из вика“, најстарији облик музичког изражавања који је под заштитом УНЕСКО-а.

Гостиље

Водопад који оживљава легенде и завичај учењака

Гостиље је предео где вода води главну реч. Село је светски познато по водопаду на реци Врело, где се вода са висине од 20 метара обрушава преко кречњачких стена, стварајући призор који изгледа нестварно. Према предању, управо су се овде окупљале планинске виле, а снага воде је покретала бројне воденице и ваљарице за сукно које су некада биле хранитељице овог краја. Гостиље је подарило Србији и Димитрија Туцовића, једног од првих социјалиста са почетка 20. века, чија родна кућа и данас стоји као сведок грађанске свести у срцу планине. Духовни центар села је Црква Светог великомученика Димитрија, која својом витком силуетом и крстовима од тесаног камена чува спомен на породице које су се овде доселиле из старе Херцеговине, доносећи са собом снажну веру и обичаје који се и данас строго поштују.

Трнава

Скривена пећина и заветни зборови

Трнава је село које спаја централни Златибор са његовим источним падинама. Име је добило по трњу које је некада служило као природна ограда, али је данас Трнава синоним за плодне воћњаке и пашњаке. Посебна знаменитост овог краја је Трнавска или Стопића пећина, која у својој унутрашњости крије дворане са сталактитима који подсећају на ликове из народних епских песама. Духовни живот Трнаве вековима је био везан за мале цркве брвнаре које су кроз историју често паљене, али су мештани увек изнова подизали своје светиње. Трнава је данас позната по ликовној колонији која сваког лета окупља уметнике, настављајући тако традицију златиборских зографа који су још у 18. веку овде стварали своја прва дела на дрвету. Село одише миром који само планинска заветрина може да пружи, чинећи га идеалним местом за оне који траже душевни опоравак.

Алин Поток

Мистика камена и борових шума

Алин Поток је једно од најлепших високих села Источне капије Златибора, где борови доминирају пејзажом. Село је познато по изворима кристално чисте воде која избија из каменитих пукотина, а за коју мештани кажу да има моћ да поврати снагу уморном путнику. Архитектура Алиног Потока је специфична — куће су грађене комбинацијом каменог подрума и брвнара са високим крововима од „шиндре“. Село је кроз историју било станица на киријашким путевима, а његови становници су важили за најбоље познаваоце лековитог биља. Духовна веза овог села са оближњим манастирима у кањонима чини га делом светог прстена Златибора. У Алином Потоку време као да је стало, а гостопримство се и данас мери традиционалним „хлебом и сољу“ који се нуде сваком ко прође овим путем.

Рудине

Видиковац ка вечности и стража над кањоном

Рудине заузимају стратешки положај на Источној капији Златибора, са којег се пружа поглед који обухвата не само цео Златибор, већ и удаљене масиве источне Србије. Име су добиле по „рудинама“ — планинским пашњацима који су идеални за овце и говеда. Рудине су вековима биле прва тачка додира за трговачке караване који су из долине Мораве улазили на планину. У селу се налазе бројни споменици „крајпуташи“, камени обелисци подигнути ратницима чији се гробови не знају, а који својим симболима и натписима причају историју јунаштва и страдања овог краја. Овде је природа сурова, ветрови су снажни, али су људи постојани и верни својим коренима, чинећи Рудине несаломивим делом источне границе планине.

Стража над кањонима, завичај мудраца и нетакнута ризница предака

Јужна капија Златибора је предео где планина показује своје најсуровије, али и најсветије лице. Ово је простор који се наслонио на Стуб Муртенице, чинећи нераскидив штит према Старом Влаху и кањону реке Увац. У овим селима време не тече по сату, већ по сезони, молитви и заветима предака. Она су кроз векове остала скривена од модерног света, чувајући аутентичну златиборску душу у њеном најчистијем облику.

Љубиш

Долина мудрих глава, поезије и бистрих брзака

Љубиш је много више од села; то је симбол златиборске виталности. Смештен у дубокој долини коју је издубила река Љубишница, где се сваке године одржавају "Дани пастрмке". Овај предео је изнедрио неке од најмудријих српских глава. Родно је место и нашег највећег дечијег песника, Љубивоја Ршумовића, који је управо овде „учио школу од природе“. Село је подељено на Горњи и Доњи Љубиш, а његова архитектура сведочи о домаћинском односу према земљи. Овде су рибњаци пастрмке светски познати, јер вода која долази са планинских врела нема ни трунку нечистоће. Духовни центар села је Црква Светог цара Константина и царице Јелене из 1924. године, подигнута на месту где су се вековима одржавали народни зборови. Љубиш је и завичај чувених ратника и највећих војсковођа српске историје, људи који су са пушком у руци бранили праг своје куће, а након ратова се враћали да подижу воћњаке који и данас рађају најслађе златиборске шљиве. Један од њих је комадант „Дринске дизивије" Ђенарал Крсто Смиљанић.

Драглица

Бедем над Увцем и капија хиландарског мира

Драглица стоји на ивици између планинских пашњака и вртоглавих литица кањона Увца. Ово село је кроз историју било стратешки најважнија тачка Јужне капије Златибора.  Духовна станица Драглице уско је везана за цркву Свете Тројице, али су мештани Драглице вековима били и први чувари манастира Увац и Дубрава, штитећи монахе и скривнице током тешких времена под Турцима. Село је познато по специфичној микроклими која омогућава узгој планинске ражи и овса на висинама где мало шта друго успева. Драгличани су познати као људи од речи – оштри као камен кањона, али меки као златиборска маховина према госту намернику. Из овог села воде најлепше пешачке стазе које се спуштају ка реци, пролазећи кроз пределе где сури орао још увек господари небом. Свака кућа у Драглици има свој мали „музеј“ предања, чувајући приче о хајдуцима који су преко кањона преносили вести о слободи.

Доброселица

Село заветног бора и филмске мистике

Доброселица је живи музеј на отвореном. Њено име сведочи о добрим људима који су се овде населили, тражећи заветрину под обронцима Муртенице. Црква брвнара Светог пророка Илије, са својим кровом од „шиндре“ и ниским вратима, представља један од најстаријих верских објеката у овом крају (подигнута 1821. године). Испред ње стоји чувени бор „Запис“, дрво које је за Доброселичане светиња изнад свих светиња – под његовим крошњама су се решавале судбине, склапали бракови и вршиле молитве за кишу. Ово село је привукло и највеће југословенске режисере, који су овде снимали своја ремек-дела, препознајући у Доброселици онај исконски, филмски Златибор који полако нестаје. Свака окућница је овде уређена као галерија, спајајући камени темељ са борином, правећи симфонију која опчињава сваког ко посети Јужну капију Златибора.

Кућани

Ризница зографског блага у малом паковању

Кућани су забачени, тихи и скривени, али чувају једно од највећих богатстава Златибора. У засеоку Пета налази се најмања црква брвнара посвећена Рођењу Пресвете Богородице. Иако мала по димензијама, она је гигант по свом значају, јер чува царске двери које је 1745. године осликао Симеон Лазовић. То су најстарији сачувани радови овог великана златиборског зографства. Село Кућани је кроз векове било уточиште за уметнике и духовнике који су тражили мир далеко од турских путева. Мештани овог села су познати по својој вештини обраде дрвета – овде су се правили најбољи киријашки самари и дрвено посуђе. Живот у Кућанима је једноставан, окренут природи и молитви, чинећи ово село духовним стожером Јужне капије Златибора, планине који нас подсећа на скромност као највећу врлину.

Негбина

Стражар над крајевима и предео јунака

Негбина је село које се налази на граници између планине и равнице, место где се ломе ветрови и где је сваки педаљ земље плаћен јунаштвом. Кроз Негбину је пролазио велики каравански пут, а село је било познато по својим хановима и одмориштима. Природа Негбине је сурова – овде су зиме најдуже, а ветрови најоштрији, што је изнедрило људе челичног карактера. Негбинци су кроз историју били познати као врхунски грађевинци и каменоресци, а њихова дела се могу видети на старим кућама широм западне Србије. Ово село је и данас важно чвориште, место које повезује Златибор са Новом Вароши и Лимом, задржавајући своју аутентичну снагу и пркос према свим променама које доноси модерно доба.

Бела Река

Извориште снаге и завичај војвода

Бела Река је село које име дугује својој реци која се бели у пени преко камења, доносећи хладноћу са највиших планинских врхова. Ово место је кроз историју било центар златиборског сточарства, познато по стадима која су бројала на хиљаде грла. Посебно је значајна породица Бојовић, која је Србији дала војводу Петра Бојовића, једног од највећих војсковођа које је ова земља икада имала. Његово порекло из овог суровог, али праведног краја обликовало је његов карактер несаломивог борца. Бела Река је и данас место где се праве најквалитетнији млечни производи, јер трава која овде расте обилује лековитим биљем. Село одише мирноћом која је готово света, са старим задругама које подсећају на време када је породица била светиња и када се под једним кровом живело у слози и поштовању. У Белој реци, на десној обали белоречког потока који је познат по пећинама, на самом уласку у клисуру, смештена је црква Преображењу Христовом. На основу архитектонских карактеристика претпоставља да је подигнута у првој половини 12. века.

Важне информације

Овај одељак је дигитални сапутник. Овде се налазе бројеви и подаци који вам могу затребати у тренутку, било да сте у центру или у најдаљем златиборском засеоку.

Хитне службе и безбедност (24/7)

Хитна медицинска помоћ: 194 Дом здравља Чајетина (Општа служба): +381313831222 Амбуланта Златибор (Тржни центар): +38131841222 Полицијска станица Чајетина: 192 (директно: +381313831202 Ватрогасна јединица: 193 Горска служба спасавања (ГСС): +38162464646 АМСС Помоћ на путу: 1987

Апотеке и здравље

Апотека Гален Пхарм (Центар): Ради сваког дана до 21:00.

Апотека Кршенковић (код пијаце): Дежурна за већину потреба на планини.

Стоматолог: Дежурна служба викендом у Дому здравља Чајетина (пре подне).

Званичне институције и култура

Храм Преображења Златибор: Црква на Златибору

Културни центар Златибор (Биоскоп, позориште и галерија): kczlatibor.rs

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина: bibliotekacajetina.org.rs

Епархија жичка (Распоред литургија и манастира): eparhija-zicka.rs

Спортски центар Чајетина (Стадиони и дворане): sc-cajetina.rs

Храм Архангела Гаврила: Црквена општина Чајетина

Храм Петра и Павла у Сирогоину: Црква у Сирогојну

Манифестације и удружења

Календар догађаја (Концерти, фестивали, лето на Златибору): Актуелна дешавања Златибор

Сабор „Извика”: Традиционално певање у Рожанству.

Сајам сувомеснатих производа „Пршутијада”: Мачкат (јануар/фебруар).

Еко-аграр Чајетина (Локални произвођачи): ekoagrar.rs

Планинарско друштво „Торник”: Вођене туре и мапе стаза.

Логистика и превоз

Аутобуска станица Златибор: +38131841161

Такси превоз: Еко Такси +38131845555 и Палма Такси +381608481500

Бензинске пумпе: НИС Петрол и ОМВ на магистрали. (Напомена: У селима нема бензинских пумпи).

Банкомати: Краљев трг, Тржни центар и већи хотелски комплекси.

Е-пуњачи: Хотел Мона, Хотел Торник и почетна станица Гондоле.

Информације о атракцијама

Голд Гондола: +38131630020 Стопића пећина: Радно време лети 09:30 – 18:00 (зими до 16:30).

Музеј Старо село Сирогојно: Радно време 09:00 – 19:00 (лето).

Музеј Плетиља Сирогојно: Радно време 09:00 – 19:00 (лето).

Цркве брвнаре: За улазак у објекте у Јабланици и Доброселици јавите се породицама Дидановић (Јабланица) или Кузељевић (Доброселица).

Важни савети за пут у села

Вода: Чесме на Оку (пут ка Семегњеву) и Савина вода (Чигота) су исправне.

Мрежа: Сигнал мобилне телефоније је веома слаб у кањону Увца и деловима Муртенице. Преузмите офлајн мапе.

Снабдевање: Маркети у селима често раде двократно. Већу куповину обавите у Чајетини или центру.

Природа: Паљење ватре на отвореном је строго забрањено. Сав отпад понесите са собом до првог контејнера.